აი: ისმის – და სიტყვებს ვერ ვიგებ,
აი: აქვეა – ბნელა თითქმის…
ვიცი: ველიდან -ან ზევით იქნებ-
ეს ხმა , ალბათ, გულიდან ისმის.
წინ, ტანჯვის ცეცხლი კვლავ მახელებს!
ზვირთს ოქროს საწმისი ერთვის.
და ზეცად აღვაპყრობ მე ხელებს –
ვით- ძველად – გოგონა ერთი.
* * *
Вот: слышится — а слов не слышу,
Вот: близится — и тьмится вдруг…
Но знаю, с поля — или свыше —
Тот звук — из сердца ли тот звук…
— Вперёд на огненные муки! —
В волнах овечьего руна
Я к небу воздеваю руки —
Как — древле — девушка одна…
<1918 — 1939>